U uslovima intenzivne proizvodnje u stočarstvu potrebe životinja za svim hranljivim materijama su vrlo velike i moraju precizno da budu podmirene. Veliki deo hranljivih materija obezbeđuje se iz osnovnih energetskih, proteinskih i mineralnih hraniva. Ali potreba za pojedinim vitaminima i mikroelementima ne mogu potpuno i sigurno da se podmire na taj način, jer sadržaj i iskorištenost ovih materija iz osnovnih hraniva veoma varira i zavisi od mnogo faktora.
Zbog toga sa već dugo vremena u hranu dodaju čisti sintetizovani preparati pojedinih vitamina i mikroelementi u mineralnoj, najčešće sulfatnoj formi. Ove hranljive materije dodaju se u obliku premiksa, a to se čini iz razloga što su koločine ovih materija koje treba uključiti u kompletne smeše izuzetno male i ako se u smešu dodaju direktno, zajedno sa ostalim hranivima nije moguće njihovo homogeno mešanje.
Premiksi su po svom sastavu vrlo različiti i zavise od vrste i kategorije životinje. Premiksima se u hranu ne unose samo vitamini i mikroelementi, već i kokcidiostatici, antibiotici ( pilići, koke nosilje ) i neki drugi aditivi, koji se takoće dodaju u vrlo malim koncentracijama. Komponente premika se mešaju sa određenom količinom fino samlevenog, kukuruza, pšenice ili stočnog brašna koji služe kao nosač, a takođe se preporučuje dodavanje masti, u cilju sprečavanja gubitaka putem prašine.
Na našem tržištu su uobičajeni tzv.1 % premiksi, koji su predviđeni da se mešaju u količini od jednog kilograma na 100 kg koncentrata. Prilikom postupka satavljanja premiksa potrebno je znati koncentraciju aktivne materije za vitamine i mikroelemente, kao i potrebnu koncentraciju vitamina i minerala u premiksu. Potrebna koncentracija u premiksima za ishranu preživara, zavisi od količine koju će životinja konzumirati, odnosno nije najvažnije kolika je koncentracija vitamina i minerala u premiksu, već je važno koliko se konzumira dnevno vitamina i minerala.
Osnovni smisao proizvodnje i upotrebe kompleksnih premiksa, je uključivanje u njihov sastav mnogo većeg broja materija. Osim vitamina i mikroelemenata, u premiksu se nalaze makroelementi, zatim dikalcijum-fosfat, kreda i so, kao i aminokiseline koje se dodajuu cilju povećanja biološke vrednosti proteina i njihovog efikasnog iskorišćavanja. Od aminokiselina najčešće se uključuje lizin kao prva limitirajuća aminokiselina, i metionin.
Proizvodnja kvalitetnog premiksa zahteva kvalitetnu opremu za mešanje, precizne vage za odmeravanje, i naravno savesnu i stručnu radnu snagu. Osim toga, komponente koje ulaze u sastav premiksa moraju biti redovno kontrolisane i analizirane. Posebno je potrebna kontrola preparata i pojedinih vitamina, s obzirom da vitamini tokom lagerovanja gube svoju aktivnost, naročito ako se čuvaju u nepovoljnim uslovima.
Dipl.inž. Boban Rosić
Savetodavac za stočarstvo