У условима интензивне производње у сточарству потребе животиња за свим хранљивим материјама су врло велике и морају прецизно да буду подмирене. Велики део хранљивих материја обезбеђује се из основних енергетских, протеинских и минералних хранива. Али потреба за појединим витаминима и микроелементима не могу потпуно и сигурно да се подмире на тај начин, јер садржај и искориштеност ових материја из основних хранива веома варира и зависи од много фактора.

Због тога са већ дуго времена у храну додају чисти синтетизовани препарати појединих витамина и микроелементи у минералној, најчешће сулфатној форми. Ове хранљиве материје додају се у облику премикса, а то се чини из разлога што су колочине ових материја које треба укључити у комплетне смеше изузетно мале и ако се у смешу додају директно, заједно са осталим хранивима није могуће њихово хомогено мешање.

Премикси су по свом саставу врло различити и зависе од врсте и категорије животиње. Премиксима се у храну не уносе само витамини и микроелементи, већ и кокцидиостатици, антибиотици ( пилићи, коке носиље ) и неки други адитиви, који се такоће додају у врло малим концентрацијама. Компоненте премика се мешају са одређеном количином фино самлевеног, кукуруза, пшенице или сточног брашна који служе као носач, а такође се препоручује додавање масти, у циљу спречавања губитака путем прашине.

На нашем тржишту су уобичајени тзв.1 % премикси, који су предвиђени да се мешају у количини од једног килограма на 100 кг концентрата. Приликом поступка сатављања премикса потребно је знати концентрацију активне материје за витамине и микроелементе, као и потребну концентрацију витамина и минерала у премиксу. Потребна концентрација у премиксима за исхрану преживара, зависи од количине коју ће животиња конзумирати, односно није најважније колика је концентрација витамина и минерала у премиксу, већ је важно колико се конзумира дневно витамина и минерала.

Основни смисао производње и употребе комплексних премикса, је укључивање у њихов састав много већег броја материја. Осим витамина и микроелемената, у премиксу се налазе макроелементи, затим дикалцијум-фосфат, креда и со, као и аминокиселине које се додајуу циљу повећања биолошке вредности протеина и њиховог ефикасног искоришћавања. Од аминокиселина најчешће се укључује лизин као прва лимитирајућа аминокиселина, и метионин.

Производња квалитетног премикса захтева квалитетну опрему за мешање, прецизне ваге за одмеравање, и наравно савесну и стручну радну снагу. Осим тога, компоненте које улазе у састав премикса морају бити редовно контролисане и анализиране. Посебно је потребна контрола препарата и појединих витамина, с обзиром да витамини током лагеровања губе своју активност, нарочито ако се чувају у неповољним условима.

Дипл.инж. Бобан Росић
Саветодавац за сточарство